U elektronskom izdanju lista Politika 17. oktobra postavljen je tekst „Uloga medija u podršci plenumskoj blokadi nastave“ [1] koji je napisala dekanica Filozofskog fakulteta Vesna Dimitrijević, u pokušaju odbrane od optužujuće intoniranih tekstova u mainstream medijima, a povodom radikalne odluke Uprave Filozofskog fakulteta da angažuje privatno obezbeđenje pod izgovorom pokušaja uspostavljanja uslova za odvijanje nastave na tada još uvek blokiranom fakutletu. Zbog izuzetno zabrinjavajuće, ali i prilično jasne situacije, čak i mainstream mediji nisu mogli da izbegnu izveštavanje o tome.
Dekanica Dimitrijević izveštavanje medija, koji su događaje predstavljali iz perspektive studenata suprotstavljenih politici univerziteta baziranoj na neoliberalnoj (segregacionoj) ekonomiji čiji je implicitni moto „obrazovanje samo bogatima“, tumači kao „tendenciozne interpretacije“ i „izvrtanje činjenica“, pozivajući novinarske kuće i TV stanice da „demantuju svoje priloge“ i tako „umanje nepravdu prema Filozofskom fakultetu.“ Sagledajmo argumente kojima dekanica Dimitrijević pokušava da razuveri javnost u ispravnost svojih postupaka i poteza Dekanskog kolegijuma, dokaze na koje se poziva u tekstu i poruke na koje ona napisanim tekstom i zagovaranjem drugačijeg izveštavanja računa.
Dekanici Dimitrijević nisu se dopali naslovi u novinama: „Batinašima protiv studenata”, „Uprava Filozofskog fakulteta angažovala privatno obezbeđenje kako bi po svaku cenu obezbedila obnovu nastave”, ,,Obezbeđenje tuklo studente” i pominjanje angažovanja “‘privatnog obezbeđenja’ i ‘sprovođenje represije nad studentima’ (…)” u jednoj od televizijskih emisija. Da navedeni naslovi, informacije i interpretacije o pozvanom obezbeđenju jesu činjenice dokazuju video materijali na kojima je zabeleženo bahato ponašanje pojedinih radnika obezbeđenja, fizičko nasilje nad studentima (udaranje studenata u stomak, obaranje studenta na pod) i ograničavanje njihovog kretanja, pa čak i ugrožavanje bezbednosti studenata zaključavanjem vrata protivpožarnog izlaza. Činjenica je takođe da je Uprava “angažovala privatno obezbeđenje”, što dokazuje obaveštenje postavljeno prethodnog dana o toj odluci, a koje smo videli na sajtu Filozofskog fakulteta uz opravdanje “pokušajem uspostavljanja uslova za realizaciju nastave” i putem studentske video dokumentacije. [2] Kao argumente i “činjenice” kojima se može proveriti “tendenciozno izveštavanje” dekanica Dimitrijević nudi uvid u dostupnu dokumentaciju koja treba da pokaže kako, navodno, nije angažovano privatno, već službeno, fakultetsko, obezbeđenje koje redovno radi na fakultetu od sklapanja ugovora sa agencijom DVD “Vračar” 2007. godine, a pod izgovorom zakonske obaveze fakulteta da se stara o bezbednosti zgrade. Nakon iznošenja tog podatka dekanica, može se reći, sebe demantuje napisavši da “DVD ‘Vračar’ jeste agencija u privatnom vlasništvu, ali…” kako ne postoje državne ustanove koje nude usluge obezbeđenja, angažovana je firma u privatnom vlasništvu. Dakle – fakultet nije angažovao privatno obezbeđenje iako je agencija u privatnom vlasništvu. Kako shvatiti ovu kontradiktornu izjavu, tj. neistinu?
Takva postavka stvari ne govori ništa drugo nego da mi sada treba da poverujemo kako određena firma koja ima status privatnog vlasništva postaje “službena”, “fakultetska”, jer su nju angažovali ljudi koji rade u državnoj instituciji - državnom fakultetu. Činjenica da je državna institucija angažovala obezbeđenje u privatnom vlasništvu ne može promeniti njegov status – firma i dalje ostaje privatno vlasništvo, osim što je njeno angažovanje plaćeno novcem svih građana, od roditelja studenata (i onih koji su tučeni) kao poreskih obaveznika, pa do svih nas. Ovaj usiljeni pokušaj spajanja privatnog i javnog vlasništva deo je šireg problema organizovanja savremene političke realnosti pod neoliberalizmom, a između ostalog rezultira time da se novac građana sliva direktno u ruke privatnih preduzetnika. S jedne strane, javlja se sve učestalija tendencija urbane džentrifikacije kojom se društvena dobra (gradska zemljišta, javni objekti) privatizuju i ustupaju kapitalokratskoj klasi, dok s druge strane, kao što ovaj primer pokazuje, čitavi privatni biznis-paketi se infiltriraju u državne institucije i drsko proklamuju kao “službeni”. Sa legislativnog stanovišta prekoračen je član 4. Zakona o visokom obrazovanju koji pod tačkom 7. predviđa nepovredivnost akademskog prostora, [3] što znači da je argumentima iznetim u tekstu kojim se ovde bavimo dovedena u pitanje zakonska odredba još od 2007. godine, kada je sa firmom fakultet sklopio ugovor.
Dekanica će u tekstu priznati da je angažovano dodatnih deset radnika obezbeđenja firme DVD “Vračar”, ali će navesti i da je unajmljenim licima opisom zadataka izričito istaknuto kako ne smeju “da podignu ruku na studente”. Međutim, oni su to činili. Kao što prethodni “dokazi” o obezbeđenju koje se predstavlja da nije privatno jer je angažovano od strane državne institucije podbacuju, tako i podatak da obezbeđenje nije tuklo studente jer im je napomenuto da to ne rade, već treba da limitiraju kretanje studentima i “ne puštaju [ih] na spratove iznad prvog”, ne zvuči dovoljno ubedljivo, posebno ako se ima u vidu da je u komandi “ne pustiti studente na spratove iznad” upisan fizički akt sprečavanja kretanja studenata ukoliko oni to pokušaju.
Još jedno značajno cinično iznošenje “dokaza” u pokušaju vraćanja ugleda Upravi i odgovornim licima Filozofskog fakulteta zbog svega što je priređeno studentima koji su blokadom fakulteta odlučno ukazali na socijalne implikacije neoliberalnog trgovanja znanjem i tako se angažovali na planu svojih i prava svih onih koji nemaju finansijsku mogućnost da studiraju je sadržana u strategiji dekanke Dimitrijević da iskoristi studentske video snimke, tj. dokaze koje su prikupljali studenti tokom blokade, pri čemu se iz nekog od imaginarijuma dodaje slika koja je prikazivala studente kao nasilnike koji “pljuju” i “gaze” obezbeđenje.
Umesto da dekanica, povodom izazivanja skandala narušavanja autonomije Filozofskog fakulteta iskoristi medijski prostor i u znak priznavanja pogrešnih odluka i poteza Uprave i Dekanskog kolegijuma tokom tronedeljnog studentskog protesta, objavi povlačenje krivičnih prijava protiv studenata koji su neosnovano i iz razloga razilaženja u stavovima sa Upravom fakulteta optuženi, ona, ističući krivične prijave, apeluje medijskim kućama da demantuju svoje priloge kako bi, prema njenom mišljenju, bila upućena poruka mladim ljudima da na drugačiji način traže promene u sistemu visokog obrazovanja. Taj zahtev konceptualno podseća na pokušaje getoiziranja radnika kojima je načinjena velika šteta privatizacijskom pljačkom novim zakonskim odredbama prema kojima im je dozvoljeno da štrajkuju, ali samo u fabričkim zonama. Na sličan način, studentima se dozvoljava oblik pobune koji neće imati medijski odjek i koji omogućava iz bliske istorije poznato prolongiranje onoga što mora i treba da se ostvari, a to su studentski zahtevi. Čini se da su ovakvim intencijama zagovarani principi medijskog obaveštavanja iz jednog ugla i ucenjivanja medija sugestijama o “dobronamernim” vaspitnim porukama omladini. Blokada fakulteta u svojoj biti nema i faktički nije imala nasilnih momenata iniciranih ponašanjem studenata, jer se blokada sastoji od odluke obustave regularne nastave koja se sprovodi nečinjenjem (samoorganizovanih oblika nastave je bilo), iako je pokušano da se ona prikaže u drugačijem svetlu (i ako se izuzme incident sa makazama i profesorom Milošem Antonovićem, a koga nisu inicirali studenti u protestu). [4] Odgovorni Vladini i fakultetski čelnici su se tokom tronedeljne blokade pokazali kao indiferentni prema studentskim zahtevima i jedini cilj nekima od njih je bio normalizacija nastave i diskreditovanje studenata kako bi se blokada okončala i kako se ne bi nikada ponovila.
Angažovanje pojedinih studenata, indoktriniranih dominantnom ideologijom, neupućenih dovoljno u problem neoliberalizacije i bolonjizacije visokoškolskih institucija, u okviru reakcionarnog protesta kojim su se založili za deblokadu fakulteta, pokazuju bojazan od gubitka plaćene školske godine, a verujemo, dobrim delom i strah od propadanja kredita uzetih od banaka na koje su studenti prisiljeni i u koje ih gura politika univerziteta, strah od krivičnih prijava kojima se, kao što smo videli, pribegava sa pozicije moći, strepnju od diskriminacije na ispitima od strane profesora koji ne podržavaju studentsku borbu i drugih ucenjivačkih mehanizama kojim se koristi Uprava fakulteta.
Ostaje otvoreno pitanje da li će Uprava fakulteta i dekanica Dimitrijević odlučiti da povlačenjem krivičnih prijava podnetim nad studentima skinuti ljagu sa narušenog ugleda Filozofskog fakulteta ili će se i dalje pokušavati relativizacija dokumentovane istine koje smo imali priliku da vidimo putem interneta. Agonija studenata protiv kojih su pokrenute krivične prijave nastavila se pozivom na informativni razgovor u policiju. Vrlo jasna poruka koja je time poslata jeste ta da će se sankcionisati svaka inicijativa za korenite promene u sistemu visokog obrazovanja, što podseća na Denkverbot [5] koji označava optimizaciju mogućih zabrana od strane aktuelnog sistema – zabrane i sankcije su usmerene prema pojedincima sa političkim inicijativama ili onima koji izražavaju angažovano mišljenje – odnosno predstavlja praksu korišćenu u posleratnoj Nemačkoj sredinom prošlog veka. Ukoliko neko pokaže minimalni politički angažman ili mišljenje koje je u suprotnosti sa liberalnim okvirima, ultimativni otpor sadržan je u sankcionisanju subjekta, traženju nasilnika, a zatim i prestupnika u tom subjektu.
Srbijanka Turajlić, koja je studente u borbi za pravo na obrazovanje svih nazvala “populistima” u drugom tekstu, takođe pisanom za dnevni list “Politika” kaže: “Imajući u vidu kontroverze koje se poslednjih dana čuju u vezi sa cenom univerzitetskih studija čini se da je neophodno da svaka rasprava na tu temu započne nepobitnom činjenicom – visoko obrazovanje je skupo, kvalitetno visoko obrazovanje je posebno skupo.” [6] Da li to znači da obrazovni tretman bez materijalnih nadoknada kroz koji je prošla Turajlić, kao i čitave generacije studenata, treba da bude diskvalifikovan samo zato što je obrazovanje bilo besplatno, tj. finansirano iz državnog budžeta? Iako sve navodi da pomislimo tako, te i konsekventno tome zaključimo da su onda i njene kompetencije i kompetencije tih generacija studenata sumnjive, nećemo to uraditi (jer bismo tada upali u zamku obesmišljavanja studentskih zahteva i prihvatanja logike profita i tržišta od kojih navodno zavisi kvalitet obrazovanja), već ćemo samo ukazati na tu nadasve kontradiktornu, ako ne i, kako se pokazuje na potonjem primeru, besmislenu izjavu.
Takođe, treba podsetiti na urednički potez zamene teksta “Nasilno ponašanje obezbeđenja na Filozofskom fakultetu” na online portalu lista “Politika”, u trenutku kada je događaj sa obezbeđenjem bio aktuelan, drugim tekstom sa naslovom: “Uprava: Nije moguć početak nastave na Filozofksom fakultetu” čiji sadržaj odgovara uglu viđenja situacije iz perspektive Uprave fakulteta i u kome je privatno obezbeđenje predstavljeno kao žrtva studentskog bunta. Prilikom pokušaja nalaženja prvog teksta u Google pretraživaču pojavaljuje se njegov naslov, dok se pri otvaranju stranice pojavljuje drugi tekst. Ovo je primer izvesnog podmetanja elektronskog “kukavičjeg jajeta”.
Napomene:
[1] Vesna Dimitrijević, “Uloga medija u podršci plenumskoj blokadi nastave”, http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Uloga-medija-u-podrsci-plenumskoj-blokadi-nastave.lt.html, 17. 11. 2011, 10:00.
[2] “Dа bi se uspostаvili uslovi zа reаlizаciju nаstаve, u četvrtаk 3. novembrа čitаonice i biblioteke nа 2, 3, 4. i 5. sprаtu nove zgrаde neće rаditi, а pristup ovom delu Fаkultetа imаće sаmo rаdnici obezbeđenjа i zаposleni nа Fаkultetu koji će u ovom delu zgrаde u četvrtаk rаditi nа održаvаnju čistoće i obezbeđivаnju uslovа zа početаk nаstаve u petаk.”
[3] Ta tačka u zakonu glasi: “Prostor visokoškolske ustanove nepovrediv je i u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa nadležnog za unutrašnje poslove bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine.” Privatno obezbeđenje nije pozvano zbog prethodno navedenih stavki koje bi služile kao izgovor za njihovu intervenciju, jer ugravanja života, nečijeg zdravlja ili sigurnosti nije bilo pre dolaska privatnog obezbeđenja.
[4] Blokada Filozofskog: Profesor Antonović predvodi nasilje nad studentima, http://www.youtube.com/watch?v=cjNEnu5GWos, posećeno 18. 11. 2011, 1:35.
[5] Slavoj Žižek, From Contingency, Hegemony, Universality: Contemporary Dialogues on the Left, by Judith Butler, Ernesto Laclau and Slavoj Žižek, London: Verso, 2000.; kao i: Slavoj Žižek, Politički Denkverbot, (prevod: Boris Buden), http://www.scribd.com/doc/12607052/postpolitiki-denkverbot-slavoj-zizek, 23. 02. 2011, u 3:26.
[6] Srbijanka Turajlić “Da li je moguće jeftinije studiranje:
Univerzitet nije prost zbir fakulteta”, http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Univerzitet-nije-prost-zbir-fakulteta.lt.html, objavljeno: 14.11.2011, posećeno 17. 11. 2011, 08:00.
Нема коментара:
Постави коментар