utorak, 01. novembar 2011.

Saopštenje za javnost, 01.11.2011

Obraćamo se ovim putem lično studentima i profesorima Univerziteta u Srbiji usled opšte vladajuće sumnje u iskrenost, legitimnost i opravdanost naše borbe i načina na koji je sprovodimo. Ona dovodi do toga da se naši zahtevi smatraju nerealnim i da se o nama stvara slika da smo otpadnici koji ne žele da rešavaju probleme, već svoju lenjost i neodgovornost pokušavaju da sakriju nastalom situacijom.

Uslovi pod kojima Plenum pokušava da se izbori za prava studenata, za koja argumentovano smatra da su ostvariva i legitimna, su krajnje sputavana o strane društvenih struktura koje se koriste medijskom manipulacijom. Šire se dezinformacije da je Plenum vođen od ekstremnih političkih organizacija, da se studenti u blokadi služe nasiljem i da nisu spremni na pregovore. Takođe zahtevi studenata se često pogrešno prenose i poistovećuju sa zahtevima SKONUS-a i parlamentarnih predstavnika, što ostavlja utisak da se borimo za već ispunjene zahteve. Međutim, ono što je poražavajuće u kontekstu okruženje u kome studenti sprovode svoj protest je iznenađujuća činjenica da rektor Beogradskog Univerziteta i žalosno veliki broj profesora učestvuju u neakademskom odnošenju prema studentima koji se bore za svoja prava i prava svojih kolega, pokušavajući da izazovu stvaranje suprotstavljenih tabora među studentima. To čak ide toliko daleko da se poziva na zatvorena predavanja za koja većina studenata nije obaveštena ili im nije dozvoljen pristup, čime je narušeno njihovo pravo na obrazovanje koje im je upisom bilo zagarantovano. Ipak, opravdanje za ovakvo ponašanje možda možemo naći u izjavi rektora Branka Kovačevića u kojoj on direktno deli studente na one poslušne i na nekolicinu otpadnika, koji prema njegovim rečima vrše nasilje nad njegovim studentima i njegovim profesorima.

Ograđujemo se ne samo od toga da Plenum čine političke organizacije, nego i od toga da se na Plenumu razmatraju bilo kakva striktno politička pitanja. Na Plenumu se razmatraju isključivo pitanja vezana za probleme studenata u okviru njihovih studija. Međutim, pošto se one odvijaju u određenoj društvenoj i političkoj situaciji u kojoj se nalazimo, ne možemo izbeći da naši zahtevi imaju određene političke implikacije. Ta činjenica je dovela do toga da dobijamo podršku političkih organizacija čiji se stavovi identifikuju sa našom borbom, ali koje ne samo da ne stoje iza nas, nego nas često kompromituju svojom ideološkom pozadinom.

Prebacivanje nadležnosti za rešavanje problema na koje ukazujemo sa ministarstva na upravu fakulteta i obrnuto samo pokazuje nespremnost državnih institucija da se sa njima suoče na pravi način. Partikularizacija problema i pokušaji da se oni svedu na izolovani problem jedne institucije prikrivaju nedostatak volje da se problemi vezani za obrazovni sistem razmatraju kao deo društvene celine,koju čine i vladine institucije i Univerzitet, odnosno uprave fakulteta, profesori i studenti. Mi se zalažemo za to da se ovi problemi rešavaju zajedničkim učešćem svih koji čine ovu celinu. Nasuprot tome po izjavama rektora Beogradskog univerziteta, možemo zaključiti da Univerzitet više brine kako da ostvari ekonomski profit nego da nađe zajedničko rešenje sa svojim studentima i da je to razlog zašto studentski zahtevi ne mogu biti uvaženi:

„Imаte dvа kriterijumа: jedаn je mаterijаlni, koliko reаlno koštаju studije, dа li morаte dа kupujete hemikаlije, instrumente... а kаdа imаte sаmo nаstаvu, pitаnje je štа je cenа. Drugi аspekt je interesovаnje – аko veliko interesovаnje studenаtа, ondа deluju i tržišni mehаnizmi. Dаkle, gledа se kаkаv je region, kаkvа je mаterijаlnа situаcijа, kаkvo je interesovаnje. Recimo, аrhitekturа je veomа аtrаktivnа godinаmа, а poznаto je dа ove studije birаju decа iz povoljnijeg mаterijаlnog miljeа i tаmo jeste nаjvišа školаrinа u Srbiji. To rаde i privаtnici. A kod njih su školаrine dvа putа veće. Evo, nekа neko probа dа se pobuni nаnekom privаtnom univerzitetu, odmаh će biti isključen s univerzitetа“
(Intervju rektora Branka Kovačevića, objavljen u Politici 30.10.2011.)

Konstantno se sprovode neosnovane optužbe da se vrši nasilje nad studentima i profesorima najviše pod okriljem toga što je blokada nasilan način da se bori za svoje ciljeve. U našem je interesu da predavanja počnu što pre. Na blokadu fakulteta smo se odlučili posle višestruko neuspelih protesta proteklih godina i apela na nadležne institucije da se suoče sa problemima koji postoje. To je bio poslednji način da skrenemo pažnju na naše zahteve. Uprkos tome, učesnici blokade ni u kom momentu nisu vršili fizičko nasilje nad svojim kolegama studentima i profesorima, za šta se medijskim putem optužuju. To je još jedan od pokušaja da se našim kolegama prikažemo kao nešto čega treba da se plaše.

Takođe, suočeni smo sa optužbama prodekana za nastavu Filozofskog fakulteta prof. Dr Miloša Milenkovića da Plenum služi samo kako bi se iza njega prikrila lična odgovornost. Zbog toga još jednom podsećamo da je ideja Plenuma upravo suprotna, da pozove studente da preuzmu ličnu odgovornost za probleme koji ih se tiču. Plenum je jedino mesto na kome svi studenti imaju priliku da javno izraze svoje mišljenje i svojim predlozima pomognu u rešavanju problema, a da se ne kriju iza drugih institucija. Nasuprot tome trenutno postojeće važeće institucije u okviru fakulteta ne ispunjavaju ove uslove. Mi ne odbijamo pregovore u institucijalnim okvirima, ali se oni ne mogu odigravati dok se spori činjenica da je Plenum postojeća institucija u okviru koje studenti žele da rešavaju svoja pitanja. Isto tako, Plenum se nikada ni na koji način nije ograđivao od drugih studenata. Nasuprot,svi studenti, ali i profesori i drugi građani pozvani su da učestvuju na plenumu, javno iskažu svoj stav i preuzmu odgovornost za rešavanje relevantnih problema. Sem učešća velikog broja studenata na samom Plenumu,odluke plenuma su legitimisane i potpisima preko 1200 studenata Filozofskog fakulteta koji podržavaju blokadu i zahteve koji su izglasani.

Zbog svega ovoga pozivamo studente i profesore svih fakulteta da se ujedinimo u borbi jer smatramo da je vreme da se preduzmu konkretni, a to su nažalost u našoj sredini radikalni potezi, zarad dugoročnog rešenja naših zajedničkih problema. Takođe, pozivamo i uprave fakulteta, i nadležne republičke institucije da situaciju koja je nastala ne doživljavaju kao lični napad, već da zajednički preuzmemo odgovornost za probleme koji se ne mogu rešiti konstantnim nametanjem rešenja koja se donose bez dogovora sa studentima.

Нема коментара:

Постави коментар