srijeda, 02. novembar 2011.

Sanja Radović: "Zašto je blokada uspela"

Već deset dana Filozofski fakultet u Beogradu je blokiran. Nema nastave, čime je neposredno uskraćena mogućnost sticanja novih znanja, zatim ograničena je sloboda kretanja i tako su na direktan način ugrožena osnovna prava studenata i profesora, a sve to dok „šačica“ uzurpatora drži kao taoce 6.000 studenata sprečavajući ih da obavljaju svoje svakodnevne dužnosti. A da li je baš tako?

Nema redovne nastave, to je tačno, ali se nastava na Filozofskom fakultetu održava svaki dan. Ono što je razlikuje od redovne nastave, jeste raznovrsnost tema kojima se alternativna predavanja bave. Mogućnost šire diskusije i učešća u kreativnom procesu razmene mišljenja. Spontanost i nepostojanje kentaura koji beleže svaki dolazak i izlazak sa časa. Nema nervoznih profesora koji zaključavaju učionice sprečavajući studenta koji je zakasnio na čas da odsluša makar pola predavanja. Nestalo je straha od spiskova koji verno beleže svaki plus i minus posle izrečenog mišljenja, pretvarajući ga u rogobatni poen koji formira studentsku ocenu na kraju školske godine. Odjednom je prestalo da bude važno šta profesor misli o onome što govorite, a postalo je važno samo ono što izgovarate. Alternativna predavanja postala su male intelektualne arene u kojima studenti sa različitih studijskih grupa dobijaju priliku da se čuju i da razmene svoja mišljenja. Želja za znanjem ponuđenim na drugačiji način, oslobodila je „bolonjce“ godinama sticanih inhibicija – na fakultet sada ne dolaze klimoglavci radi punjenja glave faktima, već studenti radi radosnog osećaja slobode u procesu sticanja znanja.

U pauzama predavanja, studentima se u obilju nudi i alternativni filmski i muzički sadržaj, čime se direktno ukazuje na značaj celovitog i sveobuhvatnog formiranja ličnosti u fazi studiranja. Novi analitički pogledi i nove socijalne ideje osvežili su učmali i oveštali raspored, jer je Fakultet, taj Hram znanja, odavno prestao da nudi inspiraciju za razgovore o egzistencijalnim i drugim društvenim problemima. Odavno su studenti prestali da razmišljaju svojom glavom i o sebi. Prestali su da očekuju od fakulteta da im ponudi širinu i da im dozvoli slobodu u mišljenju. Nikada nisu ni imali mogućnost da na svom fakultetu organizuju i svoju nastavu, da sami odgovore na svoje potrebe i želje. Njih niko nikada ništa nije pitao. Fakultet se u procesu reforme približio profitabilnim preduzećima sa razgranatim birokratskim aparatom i čisto komercijalnom svrhom. Profesori su se pretvorili u činovnike kojima je jedini prioritet da dolaze u odgovarajuće vreme na časove, pri tom retko kada dozvoljavajući studentima učešće u diskusijama posle predavanja. Čas služi da profesor kaže šta ima i da ispuni „bolonjom“ jasno zacrtani plan i program, dok su se konsultacije (a o okruglim stolovima i „kolokvijumima“ više niko i ne govori), koje većina profesora ni ne održava redovno, pretvorile u proceduru koja ima svoju formu sličnu onoj prilikom vađenja bankovne kartice. Jer, profesor ceni svoje vreme, a u tržišnoj utakmici studenti i njihova pitanja postali su smetnja.

Što se tiče slobode kretanja, ona je danas na Filozofskom fakultetu veća nego ikada ranije. Studenti ne mogu da uđu u sve učionice, to je tačno, ali je zato mogućnost slobodnog izražavanja i mišljenja zasenila svaku fizičku (ne)slobodu kretanja. Simbolične barikade koje nikog ne sprečavaju da pređe preko njih, tu su više kao paradigma jednog duha koji se oslobađa, ali u samom procesu zadržava prepreke koje predstavljaju jasno raskidanje sa okovanim znanjem koje je iz tih učionica izlazilo. Same brojem označene prostorije u kojima je bilo propisano održavanje nastave, izgubile su svoj magijski značaj. Sada je moguće učiti bilo gde na fakultetu, a hodnici su zamenili studentske klupe. Na barikadama se vode konstruktivniji razgovori nego u bilo kom amfiteatru do pre deset dana. Znanje sada može slobodno da se kreće i nikakve blokade ne mogu i ne žele da to spreče. Glavne prepreke slobodnom kretanju i razmeni mišljenja, zapravo su uklonjene.

I na kraju, nešto o taocima – ovaj protest nema svoje taoce i otmičare, nema svoje tragičare i heroje – on ima samo mlade ljude koji imaju hrabrosti da se pobune i kažu ne. Blokada Filozofskog fakulteta pokazala je koliko je mladosti malo potrebno da raskine sa pravilom, koliko joj je lako da oslobodi svoj duh i nađe modus za izražavanje svojih potreba. Zato i smatram da je blokada uspela. Pokazala je da postoje i studenti koji ne pristaju na šablon, komercijalizam i uniformnost koja se danas nudi. Možda nam je trebala blokada poput ove da bismo shvatili koliko je važno da fakultet postane nešto više od mesta na kome se znanje preuzima kao roba. Vratimo fakultetima humanost, jer u protivnom, dehumanizovani fakultet produkovaće iste takve diplomirane studente. Da li će nam onda biti bolje?



Autorka je studentkinja master studija na katedri za istoriju.

4 коментара:

Jovan је рекао...

A ko od profesora zakljucava ucionice kako studenti koji zakasne ne bi usli?

Pobogu, mene zanima da slusam predavanja studijske grupe koje sam upisao pre svega.
Sve je to fino i slatko sa tim 'alternativnim predavanjima', ali to nisu studije zbog kojih ja dolazim na fakultet.

Igor Isak је рекао...

Autorka je idiot i manipulator. Vidi se iz priloženog.
Blokada je uspela, jer mi (većina) , koji smo iz unutrašnjosti uopšte i ne dolazimo na fakultet. Mi čekamo da se vi sklonite i pustite nas da studiramo.

Анониман је рекао...

Profesori ne zakljucavaju ucionice ali one koji kasne ne pustaju unutra pa imas minus iako si dosao. Igore, cini mi se da je diskutabilno ko je sad idiot.

Анониман је рекао...

http://www.youtube.com/watch?v=Q7Ds-08677Q&feature=related

Постави коментар