Prema nacrtu novog zakona o srednjem obrazovanju, nastavnici neće imati pravo na štrajk, a umesto prijemnog ispita na fakultetu uvode se „opšta", „stručna" i „umetnička" matura. Ovaj zakon bi takođe regulisao broj učenika po odeljenju, koji ne bi smeo biti veći od 30, dok pohađanje srednje škole i dalje neće biti obavezno. Ovo su najvažnije odredbe koje se nalaze u Nacrtu zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju koji bi trebalo da bude usvojen do početka naredne godine.
Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, istakao je da je matura jedna od ključnih izmena, zbog čega se ovaj zakon najviše i donosi.
- To ne znači da uopšte neće imati prijemi, jer je sigurno da će neki fakulteti imati prijemi, kao što je recimo Fakultet dramskih umetnosti. Postojaće opšta i stručna matura. Stručnu maturu polagaće učenici srednjih stručnih škola, ali sa tim neće moći da upišu fakultet već će morati da polažu i opštu maturu. Ide se na to da srednja stručna škola nije prolaz na fakultet, a gimnazija jeste, što je koncept koji važi već 50 godina u nekim evropskim zemljama - objašnjava Sokić.
Osim zamerki da pre usvajanja ovog nacrta treba najpre usvojiti strategiju obrazovanja, što je pored Foruma, podržao i Nacionalni prosvetni savet, kao i Unija sindikata prosvetnih radnika, postoji još zamerki, a jedna od najvećih odnosi se na Zakon o štrajku. Pravo na štrajk zaposlenih u školi praktično se zabranjuje, što je u potpunoj suprotnosti sa prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.
Prema ovakvoj strategiji obrazovanja, dakle, prohodnost na fakultet neće zavisiti u prvom redu od uspeha pokazanom na prijemnom ispitu, već najpre od toga da li je neko završio srednju stručnu školu, ili gimnaziju.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o srednjem obrazovanju je završena, ali je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije iznela niz zamerki.
- Nacrtom nije predviđeno da srednja škola bude obavezna, polaganje stručne i opšte mature je nejasno definisano, a i dalje ćemo imati odeljenja u kojima će učiti i do 40 učenika. Neadekvatno je regulisan način sprovođenja inkluzije za decu ometenu u razvoju, nisu predviđeni opšti ciljevi obrazovanja u srednjoj školi i nije regulisan status nastavnika koji predaju izborne predmete - izneo je glavne zamerke Milan Jevtić, predstavnik Unije.
- Najveća zamerka je centralizovanje školskog sistema koje je potpuno anahrono 21. veku. Uopšte ne razmišljaju o novim oblicima komunikacije, o virtuelnim eksperimentima iz fizike i matematike, o školi na daljinu, o tome da se sada matematika uči na Fejsbuku. Tu nema ničeg modernog u smislu brzih i savremenih načina učenja. Ovi đaci danas će jednostavno pobeći iz ove zemlje u još većem broju nego do sada jer će im škola biti nepotrebna i dosadna - smatra Sokić.
Jedno od novih zakonskih rešenja, ukoliko bude usvojeno, daje pravo učeniku da pređe iz jedne u drugu školu ili drugi obrazovni profil bez obzira na trajanje obrazovanja. Novi zakon propisuje i da škola elektronski vodi evidenciju o učenicima, njihovom uspehu, ispitima, obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu i zaposlenima, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i na obrascima.
Zadržana su i rešenja u pogledu broja i dužine trajanja časa. U gimnaziji će i dalje postojati do 31 čas nastave sedmično, u stručnoj i umetničkoj školi do 33, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja gde učenik može da ima do 41 čas. Čas teorijske nastave i vežbi i dalje će trajati 45 minuta, a praktične nastave 60 minuta. U odeljenju može biti do 30 učenika. Taj broj se smanjuje ukoliko se u odeljenju nalaze učenici sa smetnjama u razvoju. Učenik koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.
U Srbiji se trenutno primenjuje Zakon o srednjoj školi donet 1992. godine.
Нема коментара:
Постави коментар