APEL KOLEGINICAMA I KOLEGAMA NASTAVNICIMA
Ne krijmo se iza netačne tvrdnje da na nivou pojedinačnih fakulteta nemamo nikakvu mogućnost odlučivanja o visini školarina. Ne dozvolimo da budemo upotrebljeni, zarad straha da ne izgubimo nadprosečna lična primanja u okolnostima visoke nezaposlenosti, kao instrument produbljivanja procesa privatizacije sistema javnog obrazovanja. Iskoristimo trenutni predah u trci za bodovima kako studenti tako i profesori, za osmišljavanje onakve javne politike u sferi obrazovanja kakvu želimo, u interesu ostvarivanja ljudskog prava na obrazovanje u funkciji razvoja ljudskih kreativnih sposobnosti, te formulisanje zahteva da takva javna politika bude pretvorena u zakon. Iskustvo svih zemalja koje imaju viši rang prema indeksu ljudskog razvoja od ranga prema društvenom bruto proizvodu po glavi stanovnika, govori da je i u skromnim uslovima na osnovu prevrednovanja prioriteta, moguće značajno povećati ulaganje javnih sredstava u besplatni sistem obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Ukoliko nastavimo da prepuštamo formulisanje javne obrazovne, zdravstvene i socijalne politike uskim grupama samoproklamovanih stručnjaka koji iz ubeđenja ili/i za pare obezbeđene iz skupih kredita koje u svojstvu poreskih obveznika svi vraćamo, osmišljavaju politiku dalje privatizacije ne samo obrazovanja, nego i svih drugih javnih delatnosti, infrastrukturnih dobara i prirodnih bogatstava, bićemo saučesnici u rekolonizaciji 99% čovečanstva u interesu 1% finansijskog kapitala.
Нема коментара:
Постави коментар