Studentski protesti, započeti 6. oktobra i nastavljeni studentskim blokadama nastave na Filološkom i Filozofskom fakultetu, traju više od dva meseca. Studenti su protestovali sa 4 glavna zahteva: 1) da se iznos školarine ograniči na tri minimalne mesečne neto plate; 2) da 48ESPB bude uslov za upisivanje školske godine u statusu budžetskog studenta; 3) da se ukine rangiranje studenata prilikom upisa; 4) da se ponovo uspostavi i reguliše apsolventski staž. Od početka protesta, studenti/kinje u protestu nekoliko puta su fizički napadani od strane nepoznatih lica sa desničarskim obeležjima, i to bakljom, pajserom, noževima, bokserima itd.
Za sve vreme trajanja studentskih protesta, uprave Filološkog i Filozofskog fakulteta, te rektor Univerziteta u Beogradu, Branko Kovačević, ni jednom nisu u razmatranje uzeli studentske zahteve suštinski usmerene protiv visokih školarina na državnim fakultetima i komercijalizacije visokog obrazovanja, već su svoje snage usmerili na diskreditaciju i kriminalizaciju kako protesta, tako i njegovih učesnik/ca i pribegli, u slučaju Uprave Filozofskog fakulteta, unajmljivanju privatnog obezbeđenja, čak i krivičnom gonjenju studenata u blokadi na osnovu neistinitih optužbi. Pritom, nisu pokazali nikakvo interesovanje da se napadači otkriju; drastičan primer za ovo je i nespremnost Uprave Filozofskog fakulteta da pomognu identifikaciju neonacista, učesnika poslednjeg napada, prostim davanjem uvida u snimke sa sigurnosnih kamera.
Atmosfera u kojoj se studentski protest sa opravdanim socijalnim zahtevima kriminalizuje, a nasilje nad studentima/kinjama relativizuje ili u potpunosti ignoriše, stvorena je iznošenjem neistina o broju („njih petnaestak“), karakteru („večiti studenti“, „nasilnici“, „huligani“) i politici („anarhisti“, „marksisti“) učesnika/ca blokade. Uprava Filozofskog fakulteta pribegla je i taktici okrivljavanja žrtve saopštavajući kako je „blokadom učionice ugrožena bezbednost studenata“ i to onih studenata „koji dolaze na nastavu, kao i nastava“ (dekanica Filozofskog fakulteta u izjavi za "Blic" od 8. decembra, povodom poslednjeg napada na studente), a takođe se radilo i na relativizaciji nasilja, na primer kroz saopštenje gde se navodi da je Filozofski fakultet bio "izložen nasilju i neopravdanim zahtevima za trajno ustupanje slušaonica licima koja se predstavljaju kao studenti".
Stvaranju ove atmosfere, putem saopštenja na sajtu Filozofskog fakulteta i izjavama u medijima, najviše su doprinele uprave Filozofskog fakulteta – u sastavu: dekanica Vesna Dimitrijević, prodekan za nastavu Miloš Milenković, prodekan za finansije Miomir Despotović i sekretar Slobodan Ivaneža - i Univerziteta u Beogradu, pre svega, rektor Branko Kovačević.
Celokupnim svojim delovanjem od početka studentskog protesta i upotrebom do sada najrepresivnijih mera spram studenata/kinja u protestu, te delegitimisanjem svakog studentskog zahteva koji ne dolazi od strane podobnih, „zvaničnih“ studentskih predstavnika, odnosno Studentskog parlamenta, Uprave fakulteta/univerziteta ozbiljno su ugrozila studentsku slobodu govora i mišljenja, kao i pravo studenata/kinja na samoorganizovanje. Time se pokazalo da demokratija u okviru Univerziteta postoji samo formalno, dok u stvarnosti vlada diktatura fakultetske i univerzitetske vlasti koje iz dijaloga i procesa odlučivanja isključuju najveći deo onih kojih se te odluke direktno tiču. Na taj način, visokoškolske ustanove štite se od kritike javnosti i izbegavaju odgovornost spram društva uopšte.
Нема коментара:
Постави коментар