ŠTA JE PLENUM I ZAŠTO PLENUM?
Plenum je direktno-demokratsko telo koje je otvoreno za sve ljude koji se interesuju za pitanje visokog školstva. Smatramo da je pitanje obrazovanja pitanje koje se tiče svih, a ne samo studenata, profesora i stručnjaka, jer obrazovanje upravo finansiraju svi građani kroz porez koji plaćaju. Plenum je dakle mesto na kom svako učestvuje ravnopravno, u argumentovanoj raspravi, i glasanjem učestvuje u donošenju odluka. Plenum je upravo legitiman zato što je u potpunosti inkluzivan, i otvara mogućnost da odluke direktno donose oni kojih se one tiču, umesto da taj posao prepuštaju predstavnicima.
Predstavnički oblici studentskog organizovanja su više puta kompromitovani i postalo je očigledno da oni ne zastupaju stvarne studentske interese. Na primer, 2010. godine, na izborima za Studentski parlament na Filozofskom Fakultetu u Beogradu omladinci Demokratske stranke i Srpske Napredne Stranke pokušali su da osvoje većinu u parlamentu, a kada im nije uspelo, bez kvoruma su držali sednice i donosili odluke kojima su sebi obezbeđivali visoka mesta u studentskom parlamentu i na kraju uspeli u održavanju nelegalnih izbora za novi saziv Studentskog parlamenta (http://bit.ly/t0ntGu).
Takođe, prekjuče je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu grupa predstavnika Studentskog parlamenta u prslucima sa natpisom “obezbeđenje” na nekoliko sati sprečavala ulaz na fakultet kada je oko 400 studenata pokušalo da uđe u zgradu i održi Plenum. Smatramo da ovaj čin u potpunosti oduzima ionako poljuljan legitimitet institucije studentskog parlamenta, koji očigledno ne predstavlja interes studenata, već je naprotiv spreman i da se okrene protiv njih.
Štaviše, moć koju studentski parlament ima u donošenju odluka po trenutnom zakonu je zanemarljiva: po Zakonu o visokom obrazovanju, Studentksi parlament delegira predstavnike studenata u druga tela i organe u kojima su studenti dobili pravo učešća do 20% od ukupnog broja članova, što znači da su manjinski zastupljeni te bi naprosto bili preglasani od strane profesora i predstavnika Vlade kada predlažu rešenja za određene studentske probleme.
Stoga smatramo da je Plenum pravi odgovor na pomenute probleme koji proističu iz zvaničnih oblika studentskog organizovanja i reprezentacijskih mehanizama. Takođe, pravo na samoorganizovanje studenata je zagarantovano članom 86, stav 2, tačka 4 Zakona o visokom obrazovanju.
ŠTA JE BLOKADA I ZAŠTO BLOKADA?
Blokada kao oblik protesta nastala je kao odgovor na dugogodišnje ignorisanje studentskih problema. Do sada smo te probleme pokušavali da rešimo preko studentskih parlamenata, protestnim šetnjama, blokiranjem saobraćajnica i višesatnim stajanjima ispred Vlade – ukratko radili smo sve ono što se od studenata i očekuje. Svi ovi načini borbe su po pravilu, u najboljem slučaju nailazili na delimične odgovore i kratkoročna rešenja. I ove godine, 6. oktobra studenti sa više fakulteta su nakon zajedničkog protesta podneli svoje zahteve Ministarstvu prosvete, koje je odgovorilo da nismo legitimni predstavnici studenata – dakle, samih sebe, te da ne žele sa nama da komuniciraju. Naravno da bismo radije išli na predavanja i spavali kod kuće – ali nam se blokada nameće kao jedini način da se naš glas čuje.
Mi pokušavamo da otvorimo prostor za razmišljanje o pitanju javnog dobra, koje je proteklih godina sasvim iščezlo iz javnosti. Smatramo da je fakultet kao javni prostor adekvatno mesto za artikulaciju ovog pitanja. Blokada nastave, koja se na Filozofskom fakultetu u Beogradu odvija već 13 dana, ne znači i blokadu obrazovanja. Naprotiv, svakodnevni alternativni program koji je otvoren za javnost, i koji organizujemo u saradnji sa drugim studentima, umetnicima, sa profesorima sa našeg ali i sa drugih fakulteta, čini ovu blokadu autentičnim procesom samoobrazovanja. Značaj ovog procesa prepoznali su i učesnici ovogodišnjeg Oktobarskog salona, koji su deo programa premestili na Filološki i Filozofski fakultet u blokadi.
Blokada Filološkog fakulteta prekinuta je odlukom Plenuma Filološkog fakulteta 29. oktobra usled brojnih pritisaka: medijske hajke i klevetničkih optužbi da protest kontrolišu razne političke organizacije, provokacija od strane pripadnika SKONUS-a, studentskih parlamenata i od PR-a Univerziteta u Beogradu Marjana Nikolića, poziva na državno nasilje od strane rektora Branka Kovačevića i napada neonacista, a na kraju i fizičkog nasilja od strane samih profesora.
U ponedeljak, 31. oktobra 2011. godine i studenti/kinje Više škole elektrotehnike i računarstva podržali su naše zahteve i blokirali školu.
ZAHTEVI – POJAŠNJENJE I ARGUMENTACIJA
1. Školarina u visini tri minimalne plate – zahtevamo da se visina školarina na svim državnim visokoškolskim ustanovama zakonski ograniči na iznos od tri minimalna mesečna primanja, tj. da ne iznosi više od 48.000 dinara.
2. 48=budžet – zahtevamo da svi studenti i studentkinje koji su osvojili 48 ESPB bodova dobiju status budžetskog studenta, s obzirom na činjenicu da opterećenje studenata nije realno iskazano; dakle, mi ne tražimo oslobađanje od plaćanja školarine samo za ovu godinu ili nešto slično – tražimo SVA prava koja budžetski studenti imaju po Zakonu. Prolaznost studenata je izuzetno niska (oko 18%) što govori o tome da se pravilo prema kojem 60 poena čini uslov uvelo bez stvarnog reformisanja gradiva, iako je to nominalno urađeno.
2. 48=budžet – zahtevamo da svi studenti i studentkinje koji su osvojili 48 ESPB bodova dobiju status budžetskog studenta, s obzirom na činjenicu da opterećenje studenata nije realno iskazano; dakle, mi ne tražimo oslobađanje od plaćanja školarine samo za ovu godinu ili nešto slično – tražimo SVA prava koja budžetski studenti imaju po Zakonu. Prolaznost studenata je izuzetno niska (oko 18%) što govori o tome da se pravilo prema kojem 60 poena čini uslov uvelo bez stvarnog reformisanja gradiva, iako je to nominalno urađeno.
3. Ukidanje rangiranja - iz drugog zahteva proističe i ukidanje rangiranja, tj. postojećih kvota koje propisuju da samo određeni broj studenata koji su stekli uslov za dobijanje statusa budžetskog studenta to i ostvare. Rangiranje među studente uvodi kompeticiju, nekolegijalnost, i šalje poruku da uspeh jednih zavisi od neuspeha drugih, što narušava akademsku atmosferu.
4. Vraćanje apsolventskih rokova i staža – zahtevamo da se studentima/kinjama koji nisu neposredno po završetku slušanja predavanja sa poslednje godine studija položili preostale ispite omogući da iste polažu svakog meseca, bez vremenskog ograničenja za polaganje ispita i bez ikakve nadoknade
Država godinama ne izdvaja za visoko obrazovanje sva sredstva na koja se sama obavezala shodno Zakonu o visokom obrazovanju. Trenutna budžetska ulaganja u visoko školstvo iznose 0.9% ukupnog budžeta države Srbije. Ovim se država Srbija stavlja na poslednje mesto po visini budžetskih ulaganja u visoko školstvo u regionu. Usled navedenih okolnosti najveći izvor prihoda fakulteta koje je država trebalo da im obezbedi postaju školarine, a one se pak određuju paušalno i stihijski. Proces formiranja školarina je netransparentan, a visoke školarine objašnjavaju nam se površnim opaskama o tome kako smo “siromašna zemlja” i kako “nema dovoljno novca u budžetu”. Visoke školarine nam se predstavljaju gotovo kao prirodna činjenica. Stvara se atmosfera u kojoj se potpuno podrazumeva da u opštem siromaštvu teret treba da padne na studente i njihove roditelje, odnosno da na visoko obrazovanje imaju pravo samo bogati. Sa druge strane, svi ljudi u ovoj zemlji svesni su iracionalnih trošenja od strane države, budžetskih rupa i ostalih načina na koji se novac građana rasipa. Mi upravo ne želimo da prihvatimo ovo kao prirodne činjenice, već kao društvenu činjenicu koja zavisi od odluka koje donose ljudi na odgovornim položajima, te samim tim moraju da preuzmu odgovornost za stanje koje je proizvod njihovih odluka.
Znanje je javno dobro i ljudsko pravo, a ne privilegija. Smatramo da je stoga pitanje školarina, i visokog školstva uopšte, jedno od ključnih socijalnih pitanja koje se tiče celog društva.
DEMANTI IZJAVA BRANKA KOVAČEVIĆA, UPRAVE FILOZOFSKOG FAKULTETA I PODRŠKA
U nedostatku argumenata, protivnici blokade su se koristili aktivnim dezinformisanjem javnosti i pokušajima manipulacije studentima. Rektor Univerziteta u Beogradu, Branko Kovačević, se u ovome naročito istakao, ali osećamo da je ovom prilikom važno da napomenemo samo neke od njegovih izjava.
Na primer, na njegove izjave kako su školarine u Evropskoj uniji ili Americi “do deset puta veće nego kod nas”, kao i da besplatno obrazovanje ne postoji nigde u svetu. Ne možemo znati da li je rektor zaista neobavešten ili svesno širi neistine, ali znamo da su u većini evropskih zemalja školarine zapravo značajno niže nego u Srbiji: na primer, u Francuskoj cena godine na osnovnim studijama iznosi oko 177 evra, na Islandu od 100 do 250, dok je u Danskoj, Grčkoj, Švedskoj, Češkoj, Austriji, Finskoj, Sloveniji, Argentini, Brazilu, Kubi besplatno. Čak i ako uzmemo za primer Švajcarsku, gde se cene školarina kreću od 1500 do 6000 evra godišnje, taj iznos predstavlja najmanje pola a najviše dve minimalne mesečne zarade, pri čemu minimalna mesečna zarada iznosi nešto manje od 3000 evra.
Rektor Branko Kovačević je takođe otvoreno govorio o tome da je visina školarina delom uslovljena tržištem, pri čemu je visoke školarine na Arhitektonskom fakultetu objasnio time što je “poznato da ove studije biraju deca iz povoljnijeg materijalnog miljea”. Smatramo da je ovakva tržišna logika upravo suprotna demokratskim vrednostima u obrazovanju, i da bi to što su neki fakulteti dostupni samo deci iz bogatih porodica trebalo da predstavlja problem, a ne normalno i poželjno stanje stvari. Rektor univerziteta je ovde samo glasnogovornik jednog opštijeg procesa komercijalizacije znanja koji se u našoj zemlji, a i šire, odvija proteklih godina, a kojim se briše razlika između državnog obrazovanja i privatnog biznisa i koji doprinosi produbljivanju društvenih nejednakosti.
U ovom kontekstu razumemo i rektorov poziv državi da reaguje “dogovorom, milom ili silom”, pri čemu je zgradu fakulteta poredio sa svojom privatnom kućom. Pored toga što je pozivom policije na fakultet zapravo pozivao na kršenje autonomije Univerziteta koja je zagarantovana članom 7. Zakona o visokom obrazovanju, rektor je ovim pokazao i nepriznavanje ili nepoznavanje koncepta javnog prostora, javnog dobra, javnog interesa, nasuprot privatnom vlasništvu i ličnim interesima.
Sa različitih strana, kao i uvek do sada kada su u pitanju samoorganizovani studentski protesti, stizale su optužbe da su studenti izmanipulisani od strane nekakvih političkih organizacija. Plenum je telo otvoreno za sve zainteresovane studente na kom se demokratski raspravlja i učestvuje, čime je mogućnost manipulacije gotovo isključena. Sa druge strane, smatramo da su te optužbe licemerne u situaciji gde su zvanične institucije, uključujući i studentski parlament, do krajnosti ispolitizovane, čega su građani ove zemlje vrlo svesni.
Ovom prilikom odgovaramo i na neistinite navode Uprave Filozofskog fakutleta koja navodi da se blokada sprovodi nasilno, da je Ministarstvo prosvete već ispunilo zahteve studenata, a da za zahtev za školarinom od tri minimalne plate fakultet nije nadležan.
Blokada se sprovodi tako što su fotelje postavljene ispred hodnika koji vode do učionica i na njima studenti u blokadi prosto sede. Ova vrsta otpora u potpunosti je nenasilna. Pristupi bibliotekama, čitaonicama, studentskoj službi i profesorskim kabinetima slobodni su. U okviru Blokade Fakulteta sprovodi se i alternativna nastava u kojoj učestvuju brojni profesori, javni intelektualci i progresivni aktivisti (http://www.youtube.com/user/ffplenumff).
Ministarstvo prosvete, kao uostalom i uprave Univerziteta i fakulteta, do sada su isključivo komunicirali sa onim studentskim predstavnicima koje oni smatraju legitimnim. Međutim, ni na njihove zahteve (koji se po jednokratnosti i nedefinisanju maksimalnog iznosa školarine, ne poklapaju sa zahtevima studenata u blokadi) nije odgovoreno pozitivno, već u formi preporuke. Naime, 21.10.2011. predstavnici studenata koji su protestovali (a predstavnici su uglavnom članovi parlamenata i SKONUS-a) i Ministarstvo usaglasili su se o načinima ispunjenja njihovih zahteva. Dokument koji je tom prilikom potpisan od strane učesnika u pregovorima sadrži isključivo preporuke fakultetima i to preporuke kojima se fakultetima ostavlja prostor da rešenja primene onako kako oni to žele, što apsolutno ne znači da će primena biti u skladu sa interesima studenata.
Zakonom o visokom obrazovanju, član 53, stav 1, tačka 8, propisano je da odluku o visini školarine donosi Savet fakulteta. Dakle, pitanje školarina jeste u nadležnosti fakulteta.
S druge strane, što je možda i bitnije, podršku smo dobili u vidu ohrabrujućih tekstova, pisama podrške, učestvovanja u alternativnom programu na Blokadnom festivalu (http://www.youtube.com/user/ffplenumff). Otvorena podrška nije izostala ni od strane profesora kao što su Nada Sekulić, Todor Kuljuć, Vera Vratuša, Zagorka Golubović, Slobodan Marinković, Dean Duda, ali i od Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (koju čini 42000 profesora).
Kao konkretan vid podrške vidimo i predlog dekana Pedagoškog fakulteta u Somboru, prof. dr Aleksandra Petojevića da se školarine na ovom fakultetu smanje za 75%, čime bi one iznosile 12.500 dinara. Dekan ovog fakulteta izjavio je da “ne mogu profesori univerziteta da žive u jednoj, a studenti u drugoj državi.”, kao i da profesori, studenti i njihovi roditelji moraju deliti istu sudbinu. Ovo vidimo kao primer odgovornog i socijalno svesnog postupanja u vezi sa visokim obrazovanjem(http://bit.ly/vEZk5P).
Kao konkretan vid podrške vidimo i predlog dekana Pedagoškog fakulteta u Somboru, prof. dr Aleksandra Petojevića da se školarine na ovom fakultetu smanje za 75%, čime bi one iznosile 12.500 dinara. Dekan ovog fakulteta izjavio je da “ne mogu profesori univerziteta da žive u jednoj, a studenti u drugoj državi.”, kao i da profesori, studenti i njihovi roditelji moraju deliti istu sudbinu. Ovo vidimo kao primer odgovornog i socijalno svesnog postupanja u vezi sa visokim obrazovanjem(http://bit.ly/vEZk5P).
KONTAKT:
e-mail: plenumff.odnosisamedijima@gmail.com