utorak, 01. novembar 2011.

Zlatko Paković: "Studentska blokada"

Nedovoljno posvećena pažnja i protivrečne informacije o studentskoj blokadi Filološkog i Filozofskog fakulteta, koja još traje, znak su nezainteresovanosti masovnih medija ne samo za značajnije promene nego i za korekcije ustaljenog društvenog života. Od dva novinarska udruženja, tim povodom nijedno nije objavilo saopštenje. Tako se, bez buke, stvara utisak da su zahtevi studenata samo hir koji se oglušuje o bitne probleme društva što ih, sve do Kosova, ima na pretek.

Objavljeno je da su „fakulteti Beogradskog univerziteta prihvatili sve zvanične zahteve studenata“, ali, istovremeno, i da će „blokada trajati do ispunjenja zahteva“. Gde je poreklo ove kontradikcije?

Dekanka Filološkog fakulteta je izjavila da su svi zahtevi studenata ispunjeni. „Plenumu studenata nije dostavljen nikakav dogovor pisanim putem“, izjavili su studenti.

„Dekani beogradskih fakulteta su zajedno s rektorom Univerziteta u Beogradu, Brankom Kovačevićem, i državnim sekretarom za obrazovanje Radivojem Mitrovićem prihvatili studentske zahteve koje je prošle nedelje usvojilo Ministarstvo prosvete. Studenti koji imaju od 48 do 53 boda plaćaće samo pola školarine, oni koji imaju od 54 do 59 bodova platiće 30 odsto od ukupnog iznosa školarine, dok će svi studenti sa 60 bodova biti u potpunosti oslobođeni plaćanja školarine.“

Ono što je „prihvaćeno“ ne predstavlja ispunjenje studentskih zahteva jer je u njima reč o tome da svaki student koji ima 48 bodova, bez ikakvog rangiranja, bude oslobođen plaćanja školarine. Pored pomenutog, da podsetimo, studenti su objavili još dva zahteva: da se školarina smanji na tri minimalne mesečne plate i da se omogući jednogodišnji apsolventski rok. Ovim su zahtevima sada dopisali još jedan: da rektor BU bude smenjen, jer je izjavama da su kolovođe protesta marksisti i anarhosindikalisti (kao da je to protivzakonito) izazvao upad neonacista na Filološki fakultet, koje su, što nije nevažno, studenti izbacili iz zgrade.

Čudi da studenti ne zahtevaju i smenu dekanke Aleksandre Vraneš, jer je i ona javno tvrdila da je posredi protest neznatne šačice studenata kojima u većini Filološki fakultet nije matični. Istina je, međutim, da je više od hiljadu studenata ovog fakulteta potpisalo peticiju protestnog Plenuma. Kako navode protestujući, dekanka je, osim toga, zabranila rad službenicima u administraciji kako bi se stvorio utisak da su za to odgovorni studenti i time se protiv njih izazvao revolt onih koji tokom protesta ne mogu da dobiju ili overe neki potreban dokument. Organizatori protesta tvrde da se blokada odnosi isključivo na nastavu.

Jedno od predavanja na časovima alternativne nastave koju organizuju protestujući, bilo je predavanje profesora Todora Kuljića „Studentski delatni otpor kapitalizmu“, što je studentskoj blokadi, zapravo, obezbedilo društveni i politički kontekst koji joj je nedostajao.

Studentski zahtevi, naime, moraju da prerastu uski školski okvir kako bi postali relevantniji za javnost. „Zanje nije roba“, kažu studenti. To znači da studiranje na državnom univerzitetu mora da bude besplatno, jer je već finansirano kroz porez koji se od svakog građanina ubira prilikom svake zarade, svakog rashoda i svakog transfera novca i imanja. Dakle, studentska blokada treba da se orijentiše na zahtev za ukidanje, i zakonskom i protivzakonskom praksom, privilegovanog položaja velebogataša u ovoj siromašnoj državi.

Juče je „Danas“ objavio vest da oligarh, kako bi rekli u Rusiji, Miroslav Mišković državi Srbiji neće platiti porez na transakciju od prodaje „Delta maksija“ belgijskoj kompaniji „Delez“, jer, prema Ugovor o izbegavnju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Kipra, na to i nije obavezan. S obzirom na to da vlasništvo nad njegovom firmom prodatom u Srbiji, ima njegova firma koja je, pred prodaju, registrovana na Kipru, Mišković može da bira gde će da plati porez.

U avgustu mesecu, Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, rekao je da bi do kraja godine trebalo da se u državni budžet ulije 25 miliona evra ukoliko Mišković „odluči da porez od prodaje Maksija plati u Srbiji“. I, eto, Mišković je odlučio da ne učini ono što nije obavezan i da porez ne pokloni otadžbini koja je prema njemu bila tako štedra.

Radosavljević je govorio i to da su najveći dužnici države upravo najbogatiji srpski biznismeni. Među onima koji ne plaćaju porez, nalaze se i političari, rekao je direktor poreske uprave kojeg zakon obavezuje da im imena ne izgovori.

Treba li država da budžet puni uplatama i onih studenata koji redovno i uspešno studiraju, kako bi olakšala klasi veleposednika za čiju se dobit i kroje zakoni? „To je klasa ljudi čiji interes nikad neće biti isti kao interes društva, klasa koja je generalno zainteresovana da prevari i nadmudri javnost“, piše Marks 1844. godine (Ekonomsko-filozofski rukopisi).

Studentska blokada je u interesu društva i javne mudrosti. To bi najpre studenti trebalo da uzmu k srcu.

Нема коментара:

Постави коментар